Kraljevske Velike Gimnazije, Zágráb, 1878
Iz Eneide P. Vergilija Marona Prvo pjevanje. Kojino nekoć pjesmu ugádjah na fruli tankoj A i bližnja polja izišav iz šuma silili, Premda lakomu da se seljaku pokore, i tim Djelom ugodili rataru, dl sada Mart ovo strašno Oružje pjevam i muža, od trojskih koj je krajévá U Italiju gonjen sudbinom došao prvi I na lavinske žale; i kopnom i morem ga puno Goniše bozi radi Junónine zlopamtne srdjbe, I u boju je puno pretrpio, dok je sazido 5 Grad i s bozima došo u Latij, od kud je pleme Latinsko, albanski otei i visoki zidovi rimski. Muzo, uzrok mi kaži, i šta je uvr’jedio u njoj, I rad česa je ljuta bogovlja kraljica dala Trpjet jade tolike i mukama izmuči muža 10 Dična i pobožna? Zar se toliko bogovi gnjeve? Drevni bio je grad Kartagina nastanjen Tircim’ Na prot Italiji i daleku Tibera vratlu; Bogat bio je blagom i grozan u ratu, te vele, Da je Junoni stanom ugodnijim pače od Sama 15 Bila Kartagina. Kola i oružje bjehu joj tuđjer. Već je božica tad prionula nastojat živo, Ako je suđjeno, tű da pucima kraljevstvo bude. Ali čula je bila, da naraštaj od krvi trojske Izlazi, koj će jednom razorit tvrđjave tirske; 20 Široko da će puk zakraljévat i dičan u boju Libiju uništit da će, da Parke pređoše tako. Tog se je bojala, rat je Saturnija pamtila davni, Kad se je borila prva kod Troje dragi za Argos; Njoj ne iziđjoše još iz duše uzroci srdjbe 25 *