Szerb gimnázium, Újvidék, 1903

4 - To ће бити њему ето иа тај благи дан — У туђину занесену — најмилији стан ! Кад прођоше странствоваља дани, те се млад Опет врати постојбини у свој родни град, Нрође многа сриска села п на Ивањ-дан Намери се опет на дом вендем овепчаи. Ох, како га ту раздрага сриске 'моме сплет, Кад се онет ево враћа у свој мили свет ! Што му срде разиграва у тренутку том — To je нада разбуђеиа, то je сриски дом. У тај венац удлетен je српске моме над, Te и њему жеља длану : да би ii он млад Гнездо свио срећи својој — у животу свом Ha утеху путницима српски диг’о дом. Руке склопи, Бога молп : да му даде дом II од H>erá да отклони свога гнева гром. МОЛИТВА ЗА СРПСКИ ДОМ. (Пева мешовити лик.) Боже свемогући, који мраве храниш II слаба створења од силника браниш, Свој благослов скрени и иароду мом ! Сачувај му срећу, чувај сргхскидом! Милпјопи уста к теби дижу глас: Ту нам лежи нада, утеха и спас. СРПСКА ПОРОДИЦА. (Говори II.) Кад отвориш врата, радозналче л.удн, Да одолиш жељи у човечних груди II да сазнаш, где je српског рода кров : У прочел>е гледни сваком дому само — Икона je света и кандило тамо ; Где je тога, ту je и кров Србинов. A када, разгледиш, ко под ibiimc живи, Необикли странче, стани иа се диви ! У шдроком свету тог je мало где.

Next