Szerb gimnázium, Újvidék, 1903

W6ax>cku бскац ха српски Dom.*) СПСТПВИО ЈОВАН ЖИВОЈНОВИЋ професор. ---->»<--- СРПСКИ дом. (Говори I.) Кад настане љута зима, стигне Бадњи дан — Од циче се путник клони у човечјн стан ; Пут му жижак ноказује и дечачки глас, Који прати свете знаке, где се роди Спас. Па кад стигне близу прага, куд га води траг, Пресрета га из пушака српски поздрав драг ; A кроз врата отворена, где je вертеи срео. Види сламу разастрту, бадњак, разгорео — Живље срце заигра му у тренутку том, Радо путник свраћа тамо : то je српски дом. Радије га дочекује — полазника свог — Раздрагани домаћин му: „Донео те Бог!“ Проведоше благе дане као са брагом брат, Исприча ту добри путник: како ирође рат . . . Како дома сад се враћа родбини у срет . . . Ал с пролећа опет оде у игдроки свет — Да се свикне повијат’ се, док je јоште млад, И научи, што му треба за привредни рад. 0 Духови зађе тако у непознат град — Ох, како му слатко иаде еретан изненад : Међ туђинским домовима на том нуту свом Дом оквћен грањем виде — то je српски дом. Приказали први пут 1904. год. о својој светосавској беседи ученици српске велике гимназије новосадске: I. Ђорђе Дебељачки (Vili.), II. Дамјам Стојшић (VIII.) III. Трифун Милитар (III.), |V. Јован Јагедиђ (Vili.), V. Војислав Путник (I.), VI. Ристо Ђурић (Vili.), VII. Богдан Видовић (Vili.), Vili. Рада Убави-h (VIII,), l)(. Владислав Кости+i (VIII.), и певачки ликови гимназијски,